www.srpskakuca.org.rs

This week we have a special, half price on delicious oranges!

Only for our special customers!
Use the code: Joomla! when ordering

This module can only be seen by people in the customers group or higher.

Здравка Беба Граховац Лико моја туго

Здравка Беба Граховац - Лико, моја туго

На Митровдан,8. новембра 1928. године,у селу Брлогу крај Оточца,у срцу Лике поносите,рођена је здрава и лепа девојчица,7. дете у породици Цвјетићанин Милете и Марије.Иако су у то време живели у Петрињи,мајка је желела да се породи на старом породичном огњишту. Детету је дала име Здравка по сину који је преминуо млад.Пошто је мајци било претужно  да девојчицу зове тим именом ,из милоште је прозвала Беба. То јој је име  остало до краја живота.
Да ли због симболике у њеном крштеном имену,или због здравих гена које су јој даровали преци,Зравка (Беба) је била изузетно здрава особа.
Детињство и део  младости провела је у Хрватској,у Петрињи и у родном селу Брлогу,у Лици.
Кад река живота постане све краћа и кад све брже хита ка свом ушћу,онда,јаче него икад ,зажуборе сећања.Да би се успомене сачувале од заборава,нема бољег места од књиге.
У тренуцима осаме бележила је Беба своја сећања претачујући их у стихове.Тако је у мислима поново корачала добро знаним стазама родног краја,где тихо жубори река Гацка,где времену пркоси згариште родне куће,где промичу само сени њених предака и тужно гледају гробови вечно уснулих.
Тек после 90. рођендана,негде пред Нову годину,када јој се здравље озбиљно нарушило,испричала ми је Беба део своје животне приче из које су стасавале њене тужне песме.
Тихим гласом,пуним топлине и туге,,замишљеног погледа,влажних очију у чијим су се угловима скупљале сузе, препустила се сећањима ,која су навирала као набујала река.
,,Детињство ми је било лепо...Иако смо тада живели у Петрињи,радо  и често долазила сам у Лику,у своје родно село...Море близу,На педесетак метара од куће,иза наше баште, тече река Гацка. Обала јој је била пуна цвећа,највише незаборавка..." Није Беба заборавила ту обалу,ни њено купалиште звано Јаворје,по јаворима којих је ту било у изобиљу; ни завичајне интелектуаце који су се ту скупљали сваког лета;ни прве љубави које су се ту рађале;ни велику  жалосну врбу надвијену над обалом реке,у којој су се купале њене дуге зелене витице. ..
,,Зеленила на све стране...Више наше куће било је десетак стабала јањева (мислим да је то нека врста тополе).Волела сам да лежим испод њихових крошњи  да слушам шуштање лишћа и пој птица..."Застала је на тренутак дубоко замишљена.Њен поглед је лутао као да тражи  оно  блиставо плаветнило неба  са кога је у раширеним зеницама скупљала  сунчев сјај и њиме обасјавала своје детињство.
,, Радо се сећам и Петриње,"наставила је причу моја саговорница, ,,то је леп град на реци Купи.Тамо сам живела до непуних 12 година,до ратне 1941. године... Тада се прекида златна нит мог детињсва и сви моји  дечји  снови се руше.Онда смо отишли у Лику и све ратне године провела сам са мајком   у родној кући.Ту се наш живот претвара у пакао. Породица се расула.Неки су избегли у иностранство,неки у Србију....Рано губим оца,1942 године,срце му је препукло од туге..."
Много страхота,велика злодела и много смрти гледале су невине дечје очи...Видно узнемирена,дубоко је уздахнула скупљајући снагу за наставак приче.
,,Шест пута сам извођена на сррељање,била сам у  логору,али је Бог увек слао неке добре људе и била сам спашена.Тих година смо мајка и ја пролазиле кроз ужас.Живела сам и са Србима и са Хрватима.Испаштала сам од оба народа ,што у рату што по његовом завршетку...али било је са обе стране  и оних који су нас поштовали,волели и штитили."
У мукама се човек прекали ,постане храбрији и мудрији.Само велики људи знају да праштају и пријатељу и непријатељу.
,, Много сам пропатила,а никога не мрзим.Научила сам да свој народ волим,а туђ да поштујем...и да праштам.Свуда има и добрих и лоших људи," рекла ми је помирљивим тоном.
Животну  причу песникиње не износим у целости ,јер има материјала за читав роман. С обзиром да су у њеној  збирци  песама,,Лико,моја туго," садржана само  сећања на дане проведене у Лици,тежиште мог илагања је на том периоду њеног живота.
Животна путања Здравке Граховац је променљивог смера.После рата  враћа се у Петрињу,па опет у Лику.Стасала је у лепу девојку.,имала је много просаца.Најупорнији је био војни официр,Петар Граховац,стасит и леп Личанин.Цела породица му је настрадала у ратном вихору..Здравка и Петар су се јако  допали једно другом.Склопили су брак,добили сина Драгомира.Од 1956. године селе се у Србију.Тамо се родила кћерка Драгана.Живели су у Земуну,па у Пожаревцу,онда у Београду,где остају трајно.Петар је током службовања  при војсци доспео до чина пуковника. Свуда су лепо примљени.Били су честити,угледни људи. Њихова деца:Драгомир и Драгана,наследила су од мајке уметнички дар.Обоје дивно свирају клавир и даровити су певачи.Драгомир је и песник,док је Драгана талентованија за сликање.О својим родитељима причају с љубављу и с поштовањем,као и родитељи о њима.
Поносна је Беба и на своја три унука,три стасита лепа, високо образована момка.На најстаријег Вука,Драгомировог сина;на Милоша и Младена(Бекана),Драганине синове.Породица Здравке и Петра Граховац је позната и угледна па и сви њени потомци уживају поштовање.
О свом таленту за писање,као и о написаним песмама,Беба није причала.Пре неколико година ми је скромно само напоненула ,није имала амбицију да их штампа.Песме ,садржане у збирци,,:Лико,моја туго,"као што се из наслова види, тужног су садржаја,пуне носталгије и непребола...
,,Писала сам ја",каже песникиња ,, и веселе песме,полетне,раздрагане,на жутим кесама трговачког папира.Нажалост,изгореле су у пламену наше запаљене куће.Сад имам само ове тужне жуборе моје душе..."
Одлучила је да их  остави  својим потомцима у наслеђе,јер духовно благо је драгоценије од свих материјалних вредности.Њене песме могу бити пожељна литература за све заговорнике рата,јер се срећа не гради на туђој несрећи.Само онај ко је доживео ратне трауме,разумеће у потпуности дамаре ове нежне,рањене песничке душе.Само племенито срце Здравке Граховац  о људском безумљу, може причати достојанствено,без осуде и без мржње,са великом способношћу праштања.Свесна је да људи у рат буду просто гурнути и да велике жртве претрпе обе  зараћене стране.Поента њеног казивања је да ништа није вредније од људског живота те да то људско треба сачувати дубоко у себи.Исто тако,ожиљци које рат остави у души преживелих су неизбрисиви.Посебно они зарезани у нежне дечје душе.
Можда би ова  прича остала заувек само у  Бебиној души ,а на папирима бледи трагови њених сећања у поетском казивању, да ми се није поверила,кад је њен живот већ  почео да се гаси .
На самом почетку 2019. петог јануара ,њено емотивно срце престало је да куца.Књигу,коју је пожелела да штампа,није дочекала да види.
Срећна сам  што тако доброг,хуманог и часног човека имала за пријатеља.
Радмила Зорић

Bratislav Golic Uspavanka za mame i tate na nemackom

Bratislav Golic - Wiegenlied für Mutti und Watti
(Die wunderschönsten Gedichte für die Kinder)

 

ÜBER DEN AUTOR

Bratislav Bata Golić wurde am 14.08.1952. in Vlasenica geboren. Seine Eltern sind Sava (geb.1927) und Sofija (geb.1932.), die noch zwei Töchter Branka (geb.1954) und Jadranka (geb.1960.) haben. Seine Schwester Branka hat eine Tochter. Sie heißt Saša (geb.1989). Die Schwester Jadranka hat einen Sohn Pavle (geb.1985) und eine Tochter Jelena (geb.1990).

Dieser Autor lebte als Kind in Han Pijesak und besuchte die Hohe Handelsschule,Abteilung Verkaufsmanager in Sarajevo (in Bosnien und Herzegovina) bis 1987. Er ist verheiratet und hat drei Kinder: zwei Töchter (Sonja, geb. 1979 und und Gorana, geb.1984) und einen Sohn (Goran geb. 1986). Er ging in die Stadt Požarevac, in den kleinen Ort Brežane zu seinen Onkel (Radovan Golić, der dort als ein Kriegswaisenkind ankam. Der Autor hat zwei Tanten (Savka und Radojka) und drei Onkels (sie heißen Golub, Radovan und Svetozar).

Große Erfahrungen sammelhte er in der Verlagstätigkeit, als er im Verlagsunternehmen “Veselin Masleša” in Sarajevo arbeitete. Damals war er der Buch- und Verlagsleiter. Einige Jahre arbeitete er auch im Verlagsunternehmen “Rad” in Belgrad. Er hatte einen großen Wunsch, eine private Bücherei in Sarajevo zu öffnen, was er 1985 getan hat. Er eröffnete mit seiner Frau Svetlana zuerst einen eigenen Handel und danach ein eigenes Geschäft. Das “Bata Komerc”.

Der Autor gründet am 14.08.1990 das erste kulturelle Zentrum, das sogenannte “Srpska kuća”. Die Eröffnung fand im Hotel “Dunav” (“die Donau”) mit 300 Gästen statt. Der Kaiser Tomislav Karađorđević war auch da und er unterstützte selbst die Ideen und Projekte des Verlagshauses. Der Autor restaurierte dieses alte Gebäude, das der Bruder von Hajduk (“Räuber”) Veljko gebaut hat. Veljkos Bruder kam aus Negotin, lebte in Negotin, und verteidigte mit seinem Bruder die Stadt 1861. Hajdkuk Veljko fiel im Felde. Er hatte einen Sohn Sava, der ein Bezirkskaufmann war. Sava hatte zwei Söhne (Jevrem und Jova), die als Gemeindeschreiber arbeiten und sie hatten keine Nachkommen.

Dieser Autor schreibt Gedichte und veröffentlichte über 200 Bücher. Er unterstützt auch junge Autoren, fördert junge Talente der Literatur (Über 200 junge Autoren in der Bibliothek “Junge Talente”). Er gründet auch das erste Internationale Camp der jungen Autoren in Brežane in der Nähe von Valjevo, kämpfte um die Liebe, Volkstradition, Feste und Bräuche und für die Nationale Kultur. Er ist ein großer Wohltäter und Gewinner von vielen Literaturpreisen.

Knjiga je objavljena 2018 godine

АНТУН МАРКОВИЋ ХРВОЈИЋ НЕКО НОВО ВРИЈЕМЕ

Антун Марковић - Хрвојић - Неко ново вријеме

Рођен сам 11.1.1935 године у билогорском селу Беденичка - Славонија. Имао сам несретно детињство и дечаштво, које је заувек остало изгубљено на згаришту мртвих 1941 - 1945. године. Остао сам рано без родитеља. Нисам се редовно школовао. Добра књига је била и остала мој учитељ живота. Самоучно сам студирао биологију и  основну народну медицину. Травар сам и по души песник.
Моје песме приказују мој живот, посебно лепоту мајке природе и огледало људске душе.
Човек није сиромашан ако има богатство своје душе. Ја нисам имао могућности да објавим јавности своје песме, које чувам годинама свога живота. Нада увек постоји и ја се надам да ће моје песме угледати светло дана.

Књига је објављена 2018. године.

САНЕЛА МАРТИНОВИЋ - ШАПАТ МОРА

Санела Мартиновић - Шапат мора

Санела Мартиновић, пријатељима познатија као Сања, рођена је 18. јануара 1989. године од мајке Слађане С. Рошкић и оца Зорана Н. Страиновића. Основну школу “Јован Шербановић” завршила је у Рановцу, а средњу Медицинску школу у Пожаревцу. Удата је и мајка је две девојчице, Наталије (2012) и Николије (2016). Са супругом Драшком и децом живи у Лесковцу код Петровца на Млави. Од своје ране младости имала је жељу да постане писац и та јој се жеља управо испунила.
Ово је њена прва књига у издању Културно-издавачког центра “Српска кућа” из Пожаревца.

Књига је објављена 2018 године.

Mag. Vesna Kanjo - Zastita potrosaca na internetu pravna regulacija elektronske trgovine

Mag. Vesna Kanjo - Zaštita potrošača na internetu - Pravna regulacija elektronske trgovine

 

Vesna Kanjo rođena je 31.07.1969 god. u Požarevcu Završila je studije turizma, ekonomije i prava. U Beču je magistrirala ekonomiju a u Beogradu pravo. Nakon završenih studija ekonomije kraći vremenski period provela je u oblasti turizma a potom je godinama profesionalno bila posvećena ekonomskom i bankarskom pravu tj. pravnoj proveri i korekciji kreditnih ugovora kao i obračunu kamata potrošačkih i hipotekarnih kredita.Od 2007 uspešno se bavi zaštitom potrošača i radi kaopravni savetnik u Radničkoj komori grada Beča

Knjiga je objavljena 2018.godine

 

 

СРПСКА КУЋА ФЛЕШ

Alternative flash content

Requirements

Get Adobe Flash player

ЧАСОВНИК